U toku je emisija ”Pitanja novinara” ali i rasprava Marije Kulić i Ivana Marinkovića oko malog Željka i njihovog odnosa.
Marija prava domaćica, marama oko glave, nije bila nafrakana ovako, nije stigla da se pripremi ovako. Sve naručeno, ništa domaće – govorio je Ivan.
Za tebe ću baš da pravim, boli me uvo… Čisto iz poštovanja, hajde, radi reda, neki roštilj i to… Za goste samo narudžbine – dobacivala je Marija.
Miljana nije faktički ništa, Marija je samo na papiru – dodao je Ivan.
Kakva sam ja bila domaćica, treba da se stidite, i parastose i praznike… Sve sam sama, radila sam kada mi deca spavaju… Beži budalo, nije te sramota – vikala je Kulićka.
To što sam rekao da ću se boriti za starateljstvo i dati Željka u hraniteljsku porodicu, to mi je izletelo. Sve što planiram, radiću napolju, ovde ne. Ovde više ne želim, imam druge planove… Oba deteta su u mom planu i sve ono što mene okružuje. Ne želim previše da pričam o tome. Nekada mi bude krivo što izgovorim nešto što ne mislim, krivo mi je što neki ljudi imaju iskrivljenu sliku o meni… Ispada da ja tražim podršku od zadrugara, a meni ne treba niko od njih, ima dosta nebitnih ljudi… Vrlo sam svestan svega što radim, ali imam utisak da je iskrivljena slika… Meni trenutno samo može da se zameri to što nisam ‘hteo’ da ga vidim. Trebao sam tada kada je ona bila trudna, da kažem: ”Ova žena nije sposobna da bude majka”… Ali, bio sam zatvoren kao i sada… – govorio je Ivan.
Bio sam sam u svemu tome… Ispada da sam bio donor. Negde je Uroš u pravu ono što je rekao, tada su me psovali i govorili da im ne trebam. Ko bi njoj napravio dete da nisam ja? Gde je ta kosmička pravda? Došle su ovde iz Niša da se ku*če, ljudi umiru, kako vas nije sramota? Pouzdano znam da je doktore bilo sramota što su uopšte bili tu i zalagali za ”Kurliće” koji su se istripovali da su bitni – urlao je Ivan.
Plače u ”Premijeri”, pa onda trči na Dedinje i plače za ćerkom, pa onda moli da uđe da se svađa sa Zolom – urlao je Marinković.
Ma*š bre budaletino jedna – prekidala je Marija.
pink
