Pevač Hasan Dudić (64) jedan je od estradnjaka koji nije dobio nacionalnu penziju iako ima dugogodišnju karijeru i, kako sam tvrdi, sve predispozicije za to. On je otkrio da je na rubu egzistencije, ali da bi, uprkos tome, pre umro nego od porodice preminulog brata Šabana Šaulića tražio novčanu pomoć.
Posle dugogodišnje borbe da ostvarim nacionalnu penziju ništa mi više nije ostalo, nego da štrajkujem glađu ispred neke ustanove u centru grada. Posle nesreće koja me zadesila pre nekoliko godina otišao sam u invalidsku penziju, ali to ne može meni da pokrije ni troškove infostana. Šabanova Goca i Sanela me često zovu da pitaju da li mi nešto treba. Pre bih umro nego njima da tražim novac, ne zato što me je sramota, već zato što želim da se izborim za svoj dinar. Štrajk je jedina mogućnost da neko obrati pažnju na mene, a ja sumnjam da me namerno diskriminišu, jer sam nacionalna manjina. Neko sam ko se, pored muzike, mnogo borio za prava nacionalnih manjina, a to nastavljam da radim i danas. Ne upirem prstom ni u koga, pogotovo ne na ljude koji su u poslednje vreme ostvarili pravo na nacionalnu penziju, ali ima onih koji su je dobili, a imaju manje zasluge od mene – priča Dudić za Srpski telegraf i nastavlja:
– Precrtali su me tamo gde sam odlazio da se žalim, bez objašnjenja zašto je nisam dobio. Ni od moje Zlate nikada nisam zajmio novac, čak sam ja nju učio davno kako da dođe do penzije, a ja sam izvisio. Pričao sam joj da na vreme sebi sve uplaćuje, pa se snašla. Mi smo naši, ali ja ne bih da mi neko pomaže. Mnogo se sekiram, padam od sekiracije po ulici i non-stop sam pod lekovima. Mene je korona dotukla, a pijem više vrsta l…a, pa vi vidite šta meni ostaje od novca kad platim račune, pa lekove. To je jedan užas. Kad imam novca, i mačke piju vino, a kad nemam, ješću kilo hleba i mleko tri dana. Zbog toga kupim lekove koje mogu, a ne sve koje mi je doktor prepisao. Veliki su troškovi. Ne znam više šta da uradim, jedino da skočim sa zgrade!
(Blic)
