Vijest o smrti modnog fotografa Marka Zarubice prekjučer je, 12. januara, mnoge ostavila u šoku. On je preminuo u 36. godini poslije duže borbe s opakom bolešću. Oni koji su ga poznavali pamtiće ga kao nasmijanog mladića, koji je volio život i bio jedan od omiljenijih u društvu.
Zarubica je, kako je i sam isticao u svojim snimcima, bio strukovni inženjer proizvodnog menadžmenta. Instagram je koristio kao prezentaciju života koji živi, pa i ne čudi što je, pošto je odlučio da o svojoj borbi progovori javno, izabrao baš ovu platformu za to.
U međuvremenu je počeo da piše knjigu „Između ljubavi i kancera”, a sve ono o čemu je pisao i što mu se dešavalo prethodnih godina, Marko je samo tri mjeseca pred smrt ispričao i u jednom od svojih snimaka.
– U momentu kada sam se suočio sa ozbiljnom i teškom bolešću odlučio sam da o tome govorim javno, na svom Instagramu. U međuvremenu počeo sam da pišem „Između ljubavi i kancera”… Plan je bio da se ozbiljno bavim modnom i pejzažnom fotografijom. Uvijek sam volio da slikam žensko i muško tijelo i mislim da sam umio to da uradim na specifičan i poseban način i izraz. Uvijek me privlačila ta „hot” fotografija koja je na granici erotike i umjetnosti.
Danas dan volim to da fotkam i da se tako fotkam. To je krenulo, pa stalo, u nekom momentu sam se bavio tim ozbiljnije, pa sam nekad i zapostavljao fotografiju. Instagram profil mi je kasnije, kada sam se suočio sa teškom bolešću, pomogao u nekim momentima usamljenosti da je prevaziđem i da se ne osjećam samim – govorio je on, pa dodao:
– Samim tim što sam objavljivao neke stvari, privlačio sam pažnju ljudi i u nekim momentima samoće. Instagram mi je dosta pomogao. Tu aplikaciju koristim na specifičan način, da pomognem sebi u svemu ovome što mi se dešava. Od ozbiljnog fotografskog Instagram profila, moj nalog dobija totalno drugu konotaciju i ljudi u principu reaguju na moje priče nevjerovatno pozitivno, tako da sam odlučio da o tome govorim još više. Tu pronalazim razonodu i kreativnost.
– Želio sam da se bavim glumom i arhitekturom, a spontano je došla i fotografija. Sjećam se da kada smo bili mali, brat i ja smo se igrali sa tatinim starim fotoaparatom. Smatram da su te tri stvari nekako i povezane… Gluma i fotografija, svakako. Fotografija i arhitektura, naravno. Pošto nisam bio dovoljno dobar đak da postanem arhitekta… Za glumu, ne znam koliko imam talenta… Možda da, možda ne, tako da je fotografija došla spontano – objašnjava je on.
U kriznim situacijama, fotografija mu je bila i potpuni bijeg od stvarnosti, a sa svakim novim setom, činilo mu se kao da sebi produžava život i u tome je uživao.
– Fotografija mi je pomogla da prevaziđem neke teške momente i skrenem misli sa ozbiljnih stvari. Pomišljao sam da neću moći dalje i da mi se bliži teška životna situacija sa bolešću s kojom se suočavam. Tada napravim set nekih novih fotografija i sebi produžim život – kazao je jednom prilikom on.
Nakon prve operacije, Marko se oporavljao, vratio se životu i prijateljima, našao novu ljubav i sve se činilo kao da je borba sa kancerom iza njega.
– U momentu kada sam prevazišao prvu fazu i situaciju sa kancerom. Imao sam prvu operaciju, pa se oporavio psihički i fizički, počeo da se družim sa prijateljima, ušao sam u jednu prelijepu vezu, počeo da radim… Došao sam na ideju da podijelim svoje iskustvo sa stvarima i dijagnozama koje su mi se dogodile, prosto da bih dao podršku ljudima koji se suočavaju sa tim. U tom trenutku mi nije padalo na pamet da će mi se bolest vratiti…
– Do tada nikada nisam javno govorio o tome, malo ljudi je znalo da sam ozbiljno bolestan. U konsultaciji sa prijateljima, voljenom osobom i porodicom sam dobio pozitivne reakcije da o tome treba da govorim – pričao je.
– O svemu tome sam pisao u knjizi i dosta je zanimljivo to kako ja ljubav doživljavam i na koji način je shvatam. Sve to možete pročitati kada budem završio pisanje – najavljivao je Marko, ali ga je smrt preduhitrila.
Kurir.rs/24sedam
