Pevač naglašava da je on nije pisao, iako mnogi misle da jeste. Svakako, istina je da je njegov rodni kraj poslužio kao inspiracija
„Hladna voda sa Romanije“ iz čuvenog hita Halida Bešlića, izvire na izvorištu Knežak, u pevačevom rodnom selu Knežina, nedaleko od Sokoca. Međutim, iako mnogi misle da jeste – on ovu pesmu nije pisao. Ipak, njegov rodni kraj jeste poslužio kao inspiracija, što ga posebno raduje.
– Nisam ja napisao „Romaniju”, mada mnogi misle da jesam, ali je istina da je moj zavičaj bio inspiracija za pesmu. Pričao sam o svom zavičaju Mirku Šenkovskom Džeronimu, spomenuo mu toponime koji me podsećaju na mladost i na prvu ljubav – počeo je Halid, piše „Srpskainfo”, pa nastavio o tome kako je Džeronimu rekao koliko bi voleo da ima pesmu u Romaniji, ali da mora da bude baš dobra.
„Romanija”
– Kad, eto ti njega sutradan: ima tekst, ima muziku, ima pesmu i to kakvu pesmu! Ja je otpevam, vidimo svi, to je to, nema dalje – priča Bešlić, koji ni tada nije skrivao radost, jer mu se bila ostvarila velika želja.
– Odavno želim da imam zavičajnu pesmu, ali do to ne bude nešto jeftino, tipa „selo moje zavičaju mio, gde sam dosad bio”. A „Romanija” je, nije što je moja, stvarno sjajna pesma. Ima i emociju i ritam, ima u njoj i rokenrola i etno note, ima i onog epskog narodnog duha i lirske ljubavne priče.
Halid Bešlić je rođen u zaseoku Vrapci kod Knežine i tu je proveo detinjstvo, kao iranu mladost. Izvor Knežak, koji se spominje u pesmi, jedna je od mnogobrojnih prirodnih lepota koje krase njegov zavičaj. Knežina je pitomo selo, vekovima naseljeno, a po nekim izvorima još od neolita i ilirskog doba. Nekropole stećaka svedoče da je ovaj kraj bio gusto naseljen i u srednjem veku. Procvat je Knežina doživela u doba osmanske vladavine, kada je imala status kasabe. U 17. veku je imala čak 300 kuća i oko 1.500 stanovnika.
Danas, ovde živi mnogo manje meštana. Po poslednjem popisu ima ih svega 248, a ni toliko ih stvarno ne živi u selu. Mnoge su kuće prazne i zaključane, ali turisti sve češće posećuju Knežinu kako bi uživali u pitomom pejzažu, pogledu na bistro nebo i rečicu Biošticu i u obilasku znamenitosti. U ovom selu su takoreći „prve komšije“ dva vredna sakralna objekta – manastir Presvete Bogoridice iz 14. i Sultan Selimova ili Carska džamija iz 16. veka, koja je poznata i kao džamija Selimija. Od 1951. ova džamija je spomenik kulture pod zaštitom države.
U ratu devedesetih Carska džamija je srušena, da bi 2011. bila obnovljena.
24sedam.rs
