“Jeste li majka? Vidite, ja više nisam… Znate li zašto? Jer sam izgubila oba oka, moja dva deteta, oba za noć. U sekundi…” Ovo su prve i jedine reči koje je izustila neutešna majka Zorica Panić, iz sela Dubona, čijeg je sina Milana i ćerku Kristinu u noći između četvrtka i petka, iz vatrenog oružja, usmrtio komšija Uroš Blažić (21).
Otac ubijenih, Saša Panić, juče nije bio sposoban, niti je želeo bilo šta da kaže o zlu koje je ovu porodicu zadesilo. Deka Stojan, iako očajan u svojoj tuzi, pristojno je prišao, primio saučešće i kratko rekao:
Razumejte naš bol. A, i nema tu šta više da se priča… – reka je pred reporterima “Novosti”.
U dvorištu porodične kuće Panić juče su se okupili članovi familije, komšije, prijatelji. Većina njih nije bila raspoložena za bilo kakav razgovor. Ipak, jedna od komšinica porodice Panić zamolila je našu ekipu da ispoštujemo roditeljski bol za gubitkom dvoje dece:
– Panići su divna porodica, vredni, pošteni, ugledni. Milan je nepunih godinu dana bio policajac, što mu je bio životni san, a Kiki je gimnazijalka. Ne znamo detalje i kako se, šta i zbog čega tačno desilo, ali čuli smo da je Uroš najpre uperio oružje u Kiki, pa je brat pritrčao da je spase. I, oboje su poginuli od ruke zlikovca. Ne znam kako će se ovo završiti i šta je ovo ušlo u narod da se ovakve stvari događaju…
U komšiluku podeljena mišljenja o Blažićima
U komšiluku, kada je reč o porodici Uroša Blažića, koji je počinio masakr u tri sela, podeljena su mišljenja.
Oni koji ih hvale, kažu:
– Radiša, Urošev otac, poreklom je iz Dubone. Vojno je lice, pukovnik i radi u Generalštabu. Majka je Biljana, radi na VMA kao instrumentarka. Pored Uroša, koji je mlađi, imaju i sina Marka. U porodičnoj kući, između ostalog, pored dede i babe, žive i Marko sa suprugom i detetom, i Uroš. Radiša i supruga su dolazili samo vikendom ili kad su na godišnjem odmoru , divni su, radni i pošteni ljudi.
O Urošu neke komšije kažu da je bio dobar momak, dok ima i onih koji tvrde suprotno, kao i o njegovoj porodici:
– Uroš je upisao Vojnu akademiju, ali je primljen u pešadiju, što mu se nije dopalo. Zato je odlučio da se, s obzirom na to da su njegovi jako bogati, poseduju gotovo 100 hektara, njiva, voćnjaka, povrtnjaka, čak šest traktora i drugih priključnih mašina, bavi poljoprivredom. Iskreno, to mu je i išlo od ruke. Baš je bio vredan i uspešan i spreman i da pomogne komšijama. Istina, kako veli komšiluk, kao i svaki mladić, voleo je da bude van kuće, da se provede, da bude s curom:
– Blažići, odnosno Radiša i supruga su nedaleko od porodične kuće, na raskrsnici Dubone i Šepšina napravili vikendicu. Planirali su da, naredne godine, kad odu u penziju, dođu i žive u selu. U međuvremenu, vikendom bi boravili u toj kući, a drugim danima, u njoj je često bio baš Uroš. Čak se njegov otac nedavno šalio, dok je sedeo kod komšije, rekavši: “Evo, ne mogu sad da odem kući da spavam, jer je Uroš doveo devojku. Moram da sačekam malo…”.
Neke od komšija kažu da se Radiša nikada nije žalio na sinove. Ponekad bi umeo, kako vele, da kaže da se plaši za Uroša jer voli motor i brzo da vozi, ali nikad nešto više.
S druge strane, ima i onih komšija koji vele da porodica Blažić nije baš toliko za hvalu, a naročito ne Uroš.
– Uvek sam govorila da nisu deca kriva, nego roditelji – kaže jedna od komšinica. – Bojim se da je svemu ovome doprineo upravo Radiša, zajedno sa suprugom, koji je stalno težio bogatstvu, tome da, osim statusa koji već ima u Vojsci, ima i što više zemlje, para… Uroš, kao mlađi sin, imao je više privilegija od starijeg brata i više mu se praštalo. Kao mali, umeo je da bude nevaljao, da muči komšijske kerove, pa i da bude grub prema deci slabijoj od njega. Ne znam tačno, ali čuo sam i da je čak imao i probleme sa zakonom, odnosno policijom, ali da je porodica sve to uspela da “ispegla” i prikrije. Kako bi, uostalom, da je sve to ostalo u njegovom dosijeu, uspeo da upiše Vojnu akademiju?
Komšije još navode i to da, koliko im je poznato, Uroš nije konzumirao alkohol niti narkotike, ali da se “ložio” na rijalitije i “opasne momke”, poput Kristijana Golubovića:
– Umeo je da se šali da je “mali Kris”, ali zaista, nikada do sada nije pokazao da je baš toliko nasilan i zao. Ovo što je uradio, niko ne bi i nije očekivao. Žao nam je porodica povređenih i ubijenih, naročito dece. Za ono što je uradio, ako je bio svestan, treba doživotno da ostane iza rešetaka!
(Večernje Novosti)
