Mladić iz Laktaša je 28. oktobra prijavio policiji video koji je objavljen na društvenim mrežama i istog dana se ub.o
“Ne razumem šta je sporno u ovom videu?”, “Ovo je razlog za samoub.stvo? Čovek se samo sprdao sa njim, ne razumem zašto je to uradio”, “Čovek se šalio, a mali, nažalost, emocionalno neizgrađena osoba”, neki su od komentara na video na kom je Mladen, mladić iz Laktaša koga snimaju dok popunjava prijavu za posao. Mladen se, čuo je to ceo region, zbog svega što je usledilo posle objavljivanja videa, ubio. Kažu, nije mogao da istrpi ismevanje na društvenim mrežama.
Imao je 22 godine.
Onim prvim, pogrdnim komentarima, koji su činili da snimak postane viralan, nema ni traga. Nema brutalnosti, imanja mišljenja o svemu, pa i o tamo nekom momku koga ne poznaješ, ne znaš ništa o njegovom životu, ali misliš da imaš pravo da sudiš i uništavaš ga na internetu. Šta je jedan komentar u moru drugih, sličnih?
Sada se niže komentar do komentara “Anđele, počivaj u miru”, “Mlada, neiskvarena duša”, “Bio je dečko koji samo hoće da radi, vidi mu se na licu da je pošten”… Možda se Mladenu na licu videlo da je pošten i neiskvaren, ali očigledno niko na njegovom licu, ni u njegovom ponašanju nije uočio da je Mladen odlučan. Odlučan da ne živi više u ovakvom svetu, koji ne razume. Svima nam se to desilo pre ili kasnije u životu, da ne razumemo. Tuđu zlobu, namrštenost, želju da vas povrede, tuđu ravnodušnost i glupost…
Što ga tad niste branili?!
“Što ste ga ismejavali svi, što ga tad niste branili, nego je postao deo sp.dnje? Jadnooo!!! Sad ga svi žalite”, navodi se u jednom komentaru, zbog kog smo se zapitali kako se to okrećemo “kako vetar duva”. Da li smo postali vukovi u jagnjećoj koži spremni da iskažemo svoje mišljenje jer smo mnogo bitni, ne vodeći računa pritom o osnovnoj ljudskoj pristojnosti.
Da li su nas sve kolektivno društvene mreže učinile hrabrijima, jer smemo da napišemo sve što mislimo u svakom trenutku ili su nas samo udaljile jedne od drugih i dale nam mogućnost da sudimo sa distance, sa sigurne udaljenosti? Da smo postali svi zajedno zlobni, neosetljivi, bez empatije, posle ovog slučaja mladića iz Laktaša više je nego očigledno. Ostaje samo pitanje: zašto je to tako? Zašto smo takvi i šta možemo da uradimo da to promenimo?
Dovoljno je samo, pre nego što pritisnemo enter na tastaturi kako bismo objavili svoj komentar, mišljenje (ismevanje?) da makar naglas pročitamo svoje reči. Da čujemo kako zvuče. Možda nas to natera da se predomislimo ili ublažimo loše mišljenje, bez obzira da li je u pitanju majka koja drži svoje dete za ruke dok ga šamara ili neki radnik kome je dosadno na poslu pa snima mladića koji popunjava prijavu.
Mladen, kažu, nije ostavio oproštajno pismo za sobom. Kupio je sveće da mu se upale za pokoj duše. Duše, toliko čiste i neiskvarene, da nije bila spremna za ovaj svet.
(Telegraf.rs)
