Neda Ukraden (72) posle 33 godine ćutanja rešila je da otkrije baš sve detalje veze sa Sašom Popovićem (68)!
Legendarna pevačica u velikoj životnoj ispovesti kaže da je ostavila estradnog maga jer se i tokom njihove veze udvarao drugim ženama!
– U toj vezi počela sam da se osećam sve usamljenije, ta njegova očigledna potreba da se udvara svakoj ženi bila mi je znak nezrelosti. Neugodno sam se osećala, pa smo prekinuli… Bilo je i lepih i ružnih trenutaka. Sašina i moja veza je počela slučajno, naši putevi su se u jednom trenutku spojili, pa su se razišli. Imala sam o njemu loše mišljenje jer je uvek bio okružen ženama i misicama, a kada sam htela prvi put da okončam odnos, za četiri sata je stigao iz Novog Sada do Sarajeva! Probudio je jednu našu cvećarku, pokupovao sve orhideje koje je imala u radnji, došao usred noći i pitao me: “Neki, voliš li me?” Pokušala sam da se našalim i pričala sam mu da je mogao i telefonom da me pita, a ne da troši novac na gorivo i cveće. Stajali smo na vratima kao dve budale… Ostao je u Sarajevu, međutim, razlike su bile očigledne, i u mentalitetu, i u karakteru, i u navikama… – priča Neda i dodaje da je njihova veza ipak bila ozbiljna i da ga je upoznala sa porodicom.
– Oduševio je mene i moju ćerku Jecu, koja ga je baš zavolela. Volela ga je i moja mama. Tata se držao po strani jer je u početku u njemu video neke osobine neozbiljnog i nepouzdanog čoveka, ali ništa nije glasno komentarisao. Drago mi je što ono što je tada bilo između nas postoji i danas. Pre svega, to je veliko, iskreno i profesionalno poštovanje, prijateljstvo i divljenje za sve zajedničke trenutke saradnje, druženja i pomoći kad god je trebalo. Retki su ljudi kao Sale Popović koji su zadržali tu dečačku razdraganost, šarm, emocije, neopterećenost slavom i jednostavnost, koju samo najveći imaju!
Neda je imala samo jedan brak, i to sa rediteljem Milanom Bilbijom. S njim je dobila ćerku Jelenu, ali se posle tri godine razvela.
– Sve moje ljubavne veze su počinjale idilično, ali loše su se završavale. Uvek je nedostajalo strpljenje ili poverenje. Iako ima ljubavi, uvek nešto fali… Pokojnog muža Milana Bilbija sam upoznala na snimanju emisije “Na ti”, koju je on režirao. Imala sam 19 godina i bila student Filozofskog fakulteta u Sarajevu, a naš susret u redakciji TV Sarajevo bio je sudbinski i ljubav na prvi pogled. Naša veza trajala je deset godina i završila se brakom, koji se raspao posle tri godine. Milan je u početku podržavao moje pevanje, ali kasnije nije mogao da se nosi sa mojim uspehom i bio je veoma ljubomoran. Srećom, dobili smo ćerku Jelenu, koju smo razmazili. Milan se posle razvoda ponovo oženio, ali je posle teže bolesti 2013. godine umro u svojoj konobi u Lepetanima.
Pevačica je posle propalog braka imala još nekoliko veza, a bila je i zaprošena.
– Imala sam mnogo udvarača, napadali su me kao mušice zrelo grožđe. Bila sam čak i prošena na Novom Zelandu tokom turneje sa Oliverom Dragojevićem. Ben Frejzer je bio simpatičan broker, ali bio je, pre svega, moj fan. Doveli su mi ga da se upoznamo, a on se tresao od treme i uzbuđenja i jedva izustio kako se zove. Bili smo gosti kod njega u kući na samoj obali Tihog okeana pitao me je da li mi se dopada sve što vidim i da, ako želim, kuća može biti i moja. To me je šokiralo i jedva sam čekala da odemo odatle. Pratio nas je i na aerodromu i tu je insistirao da se venčamo, ali ja nisam htela. Neda nam je otkrila i kako su se zvali ostali njeni momci, sa kojima je raskidala zbog svoje karijere:
– Desila mi se ljubav u Beogradu, i to obostrana sa Momom Jakovljevićem. Bili smo skoro istih godina sa propalim brakovima iza sebe. On je bio uspešan lekar, a pre toga se bavio i manekenstvom. Nisam htela da odustanem od pevanja, a nisam mogla da se oslonim samo na njegovu platu, pa smo raskinuli. Ipak, 30 godina kasnije on je kao lekar pomogao Jeleni da iznese svoju treću trudnoću i rodi zdravog dečaka, mog unuka! Imala sam i dečka, Džordž se zvao, iz Amerike… Sa njim sam raskinula zbog prevelike ljubomore. U toku jedne svađe u hotelskoj sobi počeo da pravi nered i baca sve, polomio je daljinski od televizora u besu. Tada sam pomislila da je dobro što se nisam udala za njega. Čula sam da je umro od srca pre nekoliko godina sam u svom stanu na Floridi.
Bila sam usamljena
Neda se u ispovesti prisetila i svog detinjstva u Dalmaciji. – Odlazak iz Imotskog je za mene bio najtužniji i najbolniji deo mog detinjstva, jer sam strašno volela taj grad. I dan-danas osećam tu bol, kao živu ranu koja nikad nije zarasla. Bilo je to opraštanje ne samo od dragih i bliskih osoba, pre svega, bake i deke već i od svih vršnjaka s kojima sam provodila te prve godine svog života – priča pevačica, koja se sa porodicom preselila u Višegrad:
– Moj tata Dušan i mama Anđa su nakon moje druge godine otišli bez mene za Višegrad. Tata je radio u policiji, gde su pravila bila da službenike na bitnim funkcijama sele svake tri-četiri godine. Dok se nisam priključila roditeljima u Višegradu, bila sam sa bakom, dekom i stricem u našem selu Ukradeni, pored mog rodnog Imotskog. Prvih nekoliko godina mog detinjstva je baka Anđa, očeva majka, bila stub naše porodice. Bila je moj životni idol, uzor. U hladnim zimskim danima me je grejala, grlila i pričala sa mnom. Otišla sam iz Imotskog i krenula mnogim putevima, ali i dalje mi ne bledi slika moje bake i njen glas dok me doziva “Nedeee!” To sunce Imotskog, toplinu i srdačnost nisam više nigde videla, a kao pevač sam bila na raznim svetskim destinacijama. Neda je preseljenje u Višegrad teško prihvatila, a stan u kome su živeli smatrala je zatvorom.
– Meni je, kao radoznalom detetu, dolazak među planine, brda i susret sa rekom bio doživljaj ravan zemljotresu. Tamo sam od malih nogu učila šta znači različitost, slušala sam i hodžu, i popa, i rabina. Živeli smo u službenom dvosobnom stanu, a oca gotovo da nisam ni viđala jer je imao mnogo posla. Njegov i naš život u Višegradu bio je sve, samo ne uživanje. Mama me je stalno terala da idem po komšiluku i nešto pozajmljujem, jer je u tom našem stanu uvek nešto nedostajalo, što od posuđa, što od namirnica. Stan u Višegradu mi je bio kao zatvor, jedva sam čekala da izađem! Išla sam kod komšinice, starije žene, muslimanke koja mi je menjala baku iz Imotskog. Sa njom sam pričala i družile smo se.
Još kao devojčica shvatila je da je privlači muzika. – Dok sam bila u stanu, stalno sam slušala radio i učila sevdalinke. Kada dođu tatini prijatelji, često sam im pevala. Od malih nogu su mi prijali pažnja i aplauz, jer se tada nisam osećala usamljeno. Kada nisam pevala gostima, vreme sam provodila samo sa jednom igračkom, krpenom lutkom. Nju sam oblačila, sa njom sam pričala i pevala joj. Bila sam mnogo usamljena, a muzika mi je bila utočište za maštu i snove, pa mi je tu bilo lepše nego na javi. Ona mi je bila kao neka imaginarna sestra. Molila sam se stalno da dobijem pravog brata ili sestru kako ne bih bila sama…
Neda je toliko bila usamljena da je pobegla od kuće! – Sa pet godina sam pobegla, i to samo zato što mi je falilo dečje društvo. Čula sam decu da idu u školu, pa sam krenula za njima, ušla u učionicu i sela u poslednju klupu. Za to vreme mama je shvatila da me nema u stanu, pa je otišla kod tate u policiju i tada je krenula potraga. Angažovano je mnogo ljudi, pasa, oružja, službenih kola… Tražili su me svuda, čak su mislili i da sam oteta. Kako je vreme odmicalo, pomislili su da sam otišla na most i upala u Drinu. U celoj toj frci ja sam se vratila iz škole i videla gomilu policije kod nas. Bila sam u čudu, a mama i tata su plakali od sreće. Kada sam im rekla gde sam bila, izvukli su mi uši, pa mi više nije palo na pamet da tako nešto uradim!
Jedva je čekala da krene u školu kako bi bila okružena decom. – Bila sam srećna kada sam krenula u prvi razred jer više nisam bila usamljena. Medutim, zbog tatinog posla, tek što bih stekla prijatelje, mi smo menjali grad. Tako sam tokom osnovne škole živela, pored Višegrada, i u Goraždu, Brčkom i Sarajevu. Bila sam uvek odličan đak i tokom školovanja sam išla na hor, dramsku i likovnu sekciju, ali i folklor. Obožavala sam školske priredbe i binu jer samo tu nisam bila usamljena. Sa 12 godina sam učestvovala na regionalnom amaterskom festivalu Mladi graditelji u Brčkom i osvojila prvu nagradu – priča pevačica, koja je u srednjoj školi krenula ozbiljno da se bavi muzikom:
– U osmom razredu smo se preselili u Sarajevo. Sa 16 godina počela sam da pravim prve muzičke korake. Na nagovor školske drugarice prijavila sam se za lokalnog solistu zabavne muzike u Radio Sarajevo. Nisam htela roditeljima da pričam jer je njihova želja bila da budem doktorka, a ne pevačica. Prošla sam na audiciji, a mojim roditeljima je na kraju bilo drago. Pevala sam na festivalu gde su se pojavili i Zdravko Čolić, Kemal Monteno… Da mi je neko rekao da ću od tog dana sve do sada pevati, ne bih mu verovala!
kurir.rs/informer
