Majka pevačice Done Ares, Ajka Kolaković doživela je najtežu i najtužniju stvar koju može zamisliti jedan roditelj, a sada je u razgovoru za Kurir otkrila sve što joj stoji na duši
Veliko iznenađenje se dogodilo pre nekoliko dana kada se u emisiji “Nikad nije kasno” na sceni kao takmičarka pojavila majka pokojne pevačice Done Ares.
ć
Ajka Kolaković u razgovoru za Kurir progovorila je o bolu sa kojim živi već sedam godina, koliko je prošlo od smrti pevačice koju je voleo čitav region, ali je otkrila i druge nepoznate detalje iz života svoje ćerke.
Mnogo ljudi se pita kako je došlo do toga da se bavite muzikom, iznenadili su se kad su vas videli na sceni.
Oduvek sam se bavila muzikom. Ja sam profesionalni muzičar. Dobila sam prvi klavir u Bihaću kada sam bila devojčica i sama se upisala u muzičku školu, posle sam u dve škole išla paralelno i nakon toga sam se zaposlila kao profesor klavira u muzičkoj školi u Bihaću. S tim da sam pre toga pevala po raznim takmičenjima i kada sam se zaposlila, udala sam se, imala sam lepu egzistenciju, muž mi je radio privatno. Ipak je to bilo malo mesto, nisam mogla ići po kafanama i pevati. Imala sam lep i gospodski posao, a nakon što sam dobila decu, posvetila sam se porodici, ali uvek sam paralelno imala i svoju kreativnost. Pisala sam tekstove za decu, sada su te mnoge pesme u udžbenicima muzičke kulture od prvog do 9 razreda. Ljudi me zovu iz cele Bosne i Hercegovine i ponosni su na mene. Dona je nasledila talenat od mene.
Dve tragedije su vas zadesile.
Ja sam bila ostvarena žena dok mi se to nije desilo. Imala sam sve u životu. Prvo sam ostala bez muža pre 18 godina, doživeo je srčani udar i taman kad sam došla sebi, desilo mi se to sa Donom. Dok je bila bolesna, to je sve bilo sa usponima i padovima. Kako ona živne, tako i mi kao porodica. Međutim, kad je prvi recidiv imala, kako je ona padala, tako i mi sa njom. Sedam godina je prošlo otkako nas je napustila. Pet godina nisam mogla zapevati, pošteno da zapevam, a kamoli neku pesmicu. Za tih pet godina sve sam moguće oblike tuge prošla. Kako smo mi prilično jak karakter, bez obzira, to boli jako. Da me ne znaju, niko ne bi rekao ona pati. To su bile strašne traume.
Ko je sve pružio podršku Doni i vama u teškim trenucima?
Većina njenih kolega su joj pružile ruku. Najviše ju je bodrio Halid Bešlić, on je na estradi najveća dobričina. Svi pevači su je posećivali, što bosanski, što srpski, hrvatski. Neko porukom, neko je donosio lekove. Po njenoj priči ipak najveću podršku joj je pružio Halid. On je bio i na njenoj sahrani, ali ga ljudi nisu videli, dosta je onda novinara mislilo da on nije tu.
A Jelena Karleuša?
na se uvek seti njene godišnjice, sve vreme dok je bila bolesna bodrila ju je, isto kao i njenu majku Divnu, koja je takođe bolovala od kancera. Pozitivno je delovala na Donu. Karleuša joj je bila gošća na koncertu, bila joj je čast što je nastupala kod nje.
Koji je bio najteži trenutak?
Bolovala je tri godine sa usponima i padovima. Najteži trenutak u svemu tome je bio taj što je ona zadnjih godinu i po dana živela u Danskoj. Zbog nekih osoba koje ne želim da pominjem, ona je pobegla i vratila se kući kod mene. Neke stvari sa određenim osobama su se izdešavale, a ona o tome nije želela da mi se poveri. Moja ćerka i još jedna prijateljica su otišle po nju. Zadnjih šest meseci bila je kod mene, dan i noć smo bile zajedno. Očistila mi je dušu i videla da je pogrešila što se tiče odluka za njen privatni život. Ovo mi je jako bolna tema… Bila je magnet za muškarce koji vole novac, iste stvari su joj se dešavale kao pevačici Maji Marijani, kao i Seki Aleksić na početku karijere. Bila je osoba koja je živela za muziku. Dogovori koncert sa nekim od poznatih menadžera, ali onda je određene osobe miniraju. Ona je jedina pevačica koja je uspela da održi koncert u onom stadijumu i to sa takvom energijom, to je bilo dostojno divljenja.
Dona je jednom prilikom napisala da je njena bolest krenula od mleka.
Jeste to tako. Ona je takođe bila i pušač, a na sve to je bila ogromni radoholik, pila je po pet – šest kafa sa mlekom, a kad se na to doda i pušenje, to joj je sigurno poremetilo imunitet. Okidač za stres su joj bili ljubavni problemi. Bila je prejaka ličnost.
Kakvu je saradnju imala sa “Grandom”?
Svi su je poštovali. Saša Popović ju je 2005. godine bukvalno dovukao u “Grand”. Dženan Lončarević tada nije bio poznat javnosti, a pevao je njenu pesmu “To mi nije trebalo” po splavovima. Ta pesma je postala himna po splavovima, a ljudi koji su to ispratili su odmah obavestili Popovića. Saša je tada kao dobar menadžer našao način da dođe do nje i rekao “dovedite mi Donu u Grand”. Ponudili su joj odmah dobar novac i našli smeštaj u hotelu. Imala je odličnu saradnju sa Popovićem, oni su veliki profesionalci. Dženan je u početku bio oduševljen, međutim, kasnije se ta podrška smanjila zbog njegove karijere. Gledao ju je kao konkurenciju, ali on je tada bio početnik, dok je Dona imala izgrađeno ime u muzici.
Da li vam se Dona poverila, s obzirom da ste proveli poslednje dane njenog života, zbog čega se najviše kajala?
Želela je da se ostvari u ulozi majke. Pričala mi je o tome, mislim da joj je to najteže palo.
kurir.rs
