Klodijana i Duško Maraš 11 godina uživaju u ljubavi i skladnom braku. Imaju pet ćerki i žive u selu Goševo na Goliji, gde su uslovi za život surovi, pogotovo zimi. Deca do škole u jednom pravcu imaju više od 13 km, ali uprkos svemu – oni su nasmejani i srećni.
Ova mlada Albanka zaljubila se u Srbina, njihova ljubavna priča počela je na neobičan način u Albaniji, a ova mlada i hrabra žena ističe da se nijedne sekunde nije pokajala zbog svoje odluke.
Kuma je došla u moje selo da me poseti sa svojim kumom i tako smo se upoznali 6. marta 2013, a uzeli smo se 28. aprila iste godine. Tada sam imala 15 godina, a Duško 37. Danas je veoma teško naći osobu sa kojom ćeš deliti i dobro i zlo, sa kojom ćeš osnovati porodicu – ispričala je Klodijana.
Albanka i Srbin imaju pet ćerki
Kako je rekla Klodijana, godine, druga država, veroispovest, drugačija kultura i običaji nisu bili prepreka.
Ja sam katolkinja iz Albanije, plašila sam se kako će sve izgledati kada dođem u Srbiju. Bilo je u početku povuci – potegni, nisam razumela ni jezik, sve mi je bilo novo. Ali, eto, izgleda da je Bog umešao prste i sve je ispalo kako treba. Mi smo već 11 godina zajedno i uvek smo tu jedno za drugo.
Sada imaju pet ćerki, a iako odrastaju u teškim uslovima, jer Golija zna da bude zimi veoma surova, te živa na termometru ode u debeli minus, niko od njih se ne žali. A samo do škole u jednom smeru imaju više od 13 km.
Najstarija ćerka ima 10 godina, a najmlađa godinu i po dana. Snalazimo se kako znamo – kaže kroz osmeh Klodijana.
Prihvatili su je kao rođeno dete
Kada je pristala da se uda, znala je da Duškova finansijska situacija nije najbolja.
Znala sam sve, ali ako smo mi dobri ljudi, sve će da se sredi. Džabe ako imaš sve, a nemaš ljubav. Ako nema sloge u porodici, sve drugo ne vredi.
Kada se preselila u Duškov dom, naglašava da ju je njegova porodica prihvatila kao svoje rođeno dete.
Moje zaove, to ne mogu nikad da zaboravim, plakale su od sreće kada sam došla. Gledale su me ne kao snaju, već kao svoje dete, a i stvarno sam bila devojčica. Kada sam se prvi put porodila, bila sam mlada i neiskusna, mnogo su mi se našle, pomagale i izlazile u susret.
Oboje su vrlo vredni, te se trude da svojoj deci obezbede što bolju budućnost.
Uglavnom sam kod kuće sa decom, koliko mogu pomažem mužu oko radova u polju. Duško se bavi poljoprivredom, radio je i sa drvima, gde god ga ko pozove, ide da pomaže – objašnjava.
Živeli bez kupatila i vode
Do skoro su živela u staroj kući koja je pripadala svekru i svekrvi, u kojoj nije bilo ni vode, ni kupatila.
Nažalost, njih nisam upoznala. Ta kuća je u trošnom stanju, vrlo stara, ali zajedno smo se borili. Odlučili smo da gradimo nešto svoje. Moja Radica, zaovina ćerka, prijvila nas je u Humanitarnu organizaciju “Srbi za Srbe”. Verovala sam da će nam dobri ljudi pomoći, a onda se u sve uključila i naša draga Dragana Mirković. Mi smo uspeli da sazidamo do druge ploče, a onda je stigla pevačica i puno nam pomogla sa prijateljima i za sedam meseci je sve završeno.
zena.blic.rs
